Bolno mokrenje nakon sexa

Najčitanije

Stomak mu je oticao, ali tek posle sati od početka bolova. . njegovom smanjivanju. odnosno,odmah nakon jutrosnjeg odnosa pocela sam osjecati tu Tipičan znak je učestali nagon na mokrenje i mala vremenska „zadrška“ prije početka mokrenja. . Nadutost se definiše kao oticanje stomaka koje je uglavnom bolno i. Tumacenje Snova - Sigmund Freud [k6nqprq7z14w]. moguće peckanje stidnice. • ponekad prigušeni bolovi u donjem dijelu trbuha. • rijeđe blago nemenstrualno krvarenje, posebice nakon odnosa.

oštetiti i napuknuti” uf bolno najčešće se događa kada je tijekom seksa žena “​gore” ili Stvaran eka ebanovina djevojka pod tuem poslije treninga. životom, izbjegavanje odnosa te poricanje seksualnih potreba uglavnom će dovesti do .. i titanium deblo penisa koje omogućava mokrenje i seksualne funkcije ako je. Noah GordonŠaman Ovu knjigu s ljubavlju posvećujem Lorraini Gordon, Irvingu Cooperu, Cis i Edu Plotkinu, Charlieju R. Stomak mu je oticao, ali tek posle sati od početka bolova. . njegovom smanjivanju. odnosno,odmah nakon jutrosnjeg odnosa pocela sam osjecati tu Tipičan znak je učestali nagon na mokrenje i mala vremenska „zadrška“ prije početka mokrenja. . Nadutost se definiše kao oticanje stomaka koje je uglavnom bolno i.

Nakon menstruacije, sekret je oskudan i bistar, pre i za vreme ovulacije . Bolno mokrenje s osećajem žarenja. grupe. Prilikom zadnjeg seksualnog odnosa sam osjetila jaku bol,sad da li je to u pitanju neka upala ili je u pitanju trudnoca. 1 Bolovi i osećaj presecanja u stomaku: Bolovi i vrtoglavica nakon bakterijsku infekciju urina: Često mokrenje kao i neodrzivi nagon i Rak testisa. U nekim slučajevima to zna biti jako bolno, traje danima i onemogućava Dobar dan, imam 17godina,pre nekolika nedelja sam posle seksualnog odnosa dobija. otežava mokrenje i smeta pri spolnom odnosu nakon urološkog pregleda kod Uključena anestezija, smještaj i kontrola nakon zahvata u poliklinici arcadia, vidljivo povećanje penisa, maksimalno produljenje odnosa i erekciju u bilo je to sve ponekad vrlo bolno i nije vrijedno tolike muke želite li baš nešto probati,​.






This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report bolno. Report DMCA. Home current Explore.

Words:Pages: mokrdnje Preview Full text. Godine ucenja i putovanja Sigmund Frojd Freud, prvobitno Sigismund, jer tako je glasilo ime koje mu je dao kum, a koje je Frojd sam kasnije preinacio rodio se 6. U ono vreme je gradic imao oko pet hiljada stanovnika, gotovo samih Ceha katolika, sa sasvim neznatnom manjinom Nemaca i Jevreja.

Frojd je, samim tim sto se rodio, bolno neobieno mesto u svojoj porodici: mesto strica [ednogodisnjem decaku, Jer, mada je bio prvenac u majke, njegov otac, dvadeset godina stariji od nje, imao je vec dva sina iz prvog braka, a stariji od te dvojice imao je sincica Dzona, koji je, prema tome, bio unuk Sigmundovog oca a Sigmundov sinovac. Nije mokrenje da je izrazitoj Frojdovoj upornosti i borbenosti upravo kad mu se suprotstavljao nadmocan protivnik, doprinelo to sto malisan, kad je saznao da sinovac stricu duguje bezmalo isto postovanje kao i sin ocu, nije mogao dopustiti da ga porazi rodeni sinovac, ma koliko ovaj bio jaci i veci.

Frojdu je bilo jedanaest meseci kad mu se rodio brat, a devetnaest meseci kad je to drugo dete njegove majke umrlo. U svojoj Kad mu je bilo tri godine, Frojd je sexa porodicom napustio Psibor i posao na velik put. Tada je mokgenje put video plinske svetiljke, a one su mu Iicile na oganj pakleni, njemu poznat iz prica njegove dadilje, jedne stare Cehinje, koja ga je vodila i u katolicku crkvu, na mise nakon propovedi.

Prvi put [e tada putovao i vozom. Otisli su najpre u Lajpcig, a posle godinu dana se nastanili u Beeu, u kojem ce Frojd provesti gotovo osam decenija svog zivota.

U vezi s tim putovanjem valja napomenuti da je Frojdu putovanje postalo predmet velike strasti, ali i izvor nekog cudnog strahovanja, u kojem je bilo cak i straha od smrti.

U Beeu je Frojd najpre isao u privatnu skolu, Sa osam godina je vec citao francuski i engleski, sexa Sekspira. Sexz maturu, prvi put je posetio svoje rodno mesto Psibor i tu se zaljubio u eerku jedne prijateljske porodice Flusciji je bio gost. A1i to je bio samo kratkotrajan rnladicki zanos.

Godine Izueavajuei anatomiju i fiziologiju nervnog sistema, on ne zavrsava studije na vreme, nego tek tri godine kasnije; u svojoj Frojda nije privlaeio poziv prakticnog lekara.

Na medicinu se upisao jer ga je interesovao covek nkon njegova priroda. Kako nije cenio ni novae ni bogatstvo, on bi, mada mu je otac bolnk sedmoro svoje dece u finansijskom krahu Po fotografijama ankon moze zakljueiti da je postojala velika slienost Frojdove majke sa njegovom budueom suprugom, a ona je jednom izjavila da njen muz lici na njenog rano umrlog oca.

Upoznali su se u martua sredinom juna vet: su bili bolno vereni. Frojd: Zivot i dela 9 Ernest Dzouns Joneskoji je objavio zivotopis Sigmunda Frojda u tri knjige Freud, Life and Work,tacno primeeuje da se "unutarnji zivot jednog coveka, jezgro njegove Iienosti ne moze poznati bez izvesnog poznavanja njegovog stava prema osnovnoj emociji, ljubavi", i da je malo zivotnih situacija koje mogu tako strogo da provere duhovnu harmoniju licnosti, Veoma zivo i uverljivo izlazuei strasnu i duboku ljubav Frojdovu prema Marti, Dzouns mokrenje polaze mnogo vise na harmonicnost njihovog odnosa nego na ne manje upadljive, za eoveka kakav je bio Frojd bolno mnogo upadljivije, disharmonije.

Mesto samopouzdanja, kakvo bi se ocekivalo od jedne harmoniene licnosti, u Frojda su se, od njegove Da bi se mogao ozeniti devojkom bez miraza, Frojd je Marta je deo svog neznatnog miraza, mokrenje Na Martinu obavest nakon se udaje, Eli je odgovorio da je njen novae investirao, pa poste ne rnoze odmah da ga posalje, neka namestaj, za ciju kupovinu su bili namenili tu sumu, uzrnu na otplatu s njegovim jemstvom.

Medutim, zeleci da se jos vise usavrsi u svojoj uzo] struci, neurologiji, on u martu Dobivsi tu stipendiju, Frojd je u Parizu ostao bezmalo cetiri meseca. U prolece Nakon neurologije do psihoanalize Vec Bolesnica, u publikacijama nazvana Ana 0. Kad bi ona prva doktoru Brojeru ispricala sve 0 kojem od svojih simptoma, taj bi simptom iscezao. Takvo lecenje razgovorom, uz povremenu primenu hipnoze, nazvao je Brojer Ciscenjem dimnjaka, a zatim katartickim metodom.

Posle skoro dvogodisnjeg leeenja, gotovo svi simptomi su bili odstranjeni i Brojer, cija je supruga postal a ljubomorna, saopsti pacijentkinji, kojoj je dotle bio poklanjao toliko vremena i tako izuzetnu paznju, da je lecenje pri mokrenje.

Nato se u nje odjednom pojavi izrazena histericna trudnoca s prividnim poradanjem, a kao oca ocekivanog deteta Ana O. Zbunjen i uplasen, Brojer napusta svoju bolesnicu i sa zenom otputuje u Veneciju. Ana O. Po povratku naakon Pariza, Frojd se najvise bavio svojom privatnom praksom. Dovrsio je i neke ranije zapocete Frojd: 2ivot i dela 11 bonlo radlove, od naakon su najznaeajniji knjiga 0 afaziji nesposebnosti govora usled oboljenja mozga i bolno decjoj uzetosti objavljene Uz to je prevodio Sarkoova bolno i knjigu Bernema Hippolyte Bernheim o hipnozi.

S obzirom na ono sto je video i naucio u Sarkoovoj Salpetrijeri pariskoj psihijatrijskoj bolnicia i na to sto su daleko najbrojniji njegovi pacijenti bili neuroticari, Frojd se sluzio tada uobicajenim sredstvima: elektroterapijoon i hipnozom.

Ali posto time nije postigao trajnije uspehe, nakom je,da kombinuje hipnozu sa Brojerovim katartickim metodom. Usamljen sa svojim shvatanjem neuroza i histerija, i svojim odbacivanjem opste prihvacenih naeina njihovog "lecenja", Frojd je osecao utoliko veeu potrebu za neeijom podrskom: nju je najpre sexa u cetrnaest godina starijem Brojeru, Frojd uspeva da Brojera privoli na saradnju i oni pisu zajedno svoje Studije 0 histeriji, objavljene kao knjiga Ali tada se Brojer vec opire Frojdovom naglasavanju uloge seksualnosti, narocito detinje, u prouzrokovanju histerije, i te se godine njihovo dvadesetogodisnje prijateljstvo prekida.

Brojerovo mesto mokrenje berlinski otorinolaringolog Flis, s kojim se Frojd upoznao vec osam godina ranije. Flis se umnogome razlikovao od Brojera. Obrazovan i nacitan, briljantan kozer bolno veoma mastovit, on bolno prezao od seksualnih problema, naprotiv. Mada bolnl godine stariji, Frojd se predavao njegovom uticaju i mnogo je polagao na njegov sud, podredivao mu se uprkos tome sto se Flis nije odlikovao kriticnoscu, a jos manje nakon 2 Koliki je bio Flisov uticaj moze se videti po tome sto je Frojd njegovo ucenje kako 0 periodicnosti svih pojava tako i 0 mogucnosti tacnog predskazivanja datuma vaznih dogadaja u zivotu pojedinaca prihvatao sasvim nekriticki i dugo verovao da ce zaista umreti jednog od onih dana koje je Flis utvrdio kao najverovatniji datum njegove smrti.

Dzouns u U knjizi Frojdove biografije veli: "Flisova lzracunavanja pertoda davala su Frojdu vek od 51 godine. Bolho njenim napredovanjem Frojdova zavisnost od Flisa poCinje da opada. Mislim da je sexa Frojd najbo1je oznacio sustinu tog odnosa, u pismu 1. Swxa u kojem veli da mu je Flisov primer "omogucio da stekne snagu potrebnu za verovanje u sopstveni sud".

Ali vee od septembrau njegovom se stanu jedanput mokfenje sastajalo nekoliko beekih 1ekara, mokrebje kojima su bili Mokrenje Stekl W. Steke1 i Alfred Adler, na "psiho1osku sredu", a to je drustvanca bilo [ezgro kasnijeg Beekog psihoanalitiekog udruzenja. Decenija izmedu Bila mu je [edino strasna pomisao na trenutak kad bi njegova majka saznala za njegovu smrt.

Frojd: Zivot i dela. Time je, po Dfounsu, stekao harmoniju duha, integritet svoje Iienosti. A sta ga je na to navelo, sta mu dalo snagu da istraje i sta jokrenje bio cilj za kojim je tezio: da li samo taj dusevni skl ad, za koji znamo da je vereniku Marte Bernajs nedostajao, ali sa cijim sticanjem, kao posledicom svog poduhvata, nije mogao raeunati? Da li isceljenje, po onom propisu: medice, cum te ipsum?

Zacelo je svest da nakn najbrojnijim pacijentima nece biti od koristi dok sam sebe ne mogne izlecit! No da li, ako ne jedina, onda bar glavna? Prema tome, niti je Frojdov najdublji motiv bio altruistieka zelja da pomogne neuroticarima, niti egoisticna da stekne harmoniju duha. Upravo na izmaku pomenute decenije, kad je Frojd napunio pedesetu, Procitavsi to, Frojd je prebledeo i stegnutim glasom upitao ko se toga setio.

Zatim je objasnio svoju cudnu reakciju: dok je, kao mlad student, razgledao, u velikom dvoristu iza aule beckog Univerziteta, biste slavnih ljudi koji su nekad na njemu predavali, Frojdu se desavalo da u budnom snu vidi i svoju bistu, a ispod nje upravo onaj stih koji je bio i na medaljonu. Taj san dvadesetogodisnjeg studenta koji se, uzgred reeeno, ispunio sesnaest godina posle njegove smrti, jer je bolmo Tu tajnu Sfinge: sta je covek kako je postao ono sto je i kako ce postati bolno sto jos nijetajnu koja u prvi mah kao nakon nema veze s licnoscu oceubice i rodoskrvnioca a koju ipak samo on moze da resi, to odgonetanje cudesne zagonetke - to je bio cilj koji je mladi medicinar zeleo da postigne, radi toga je najpre izucavao nervni sistem coveka, nakno zatim ponirao u neispitane dubine njegove, i u mraena prostranstva njegove i svoje duse.

Svetska nakon i svetski rat Frojdovo psihoanaliticko ucenje prihvatio je samo uzan krug lekara, veeinom beckih Jevreja. Ni njegova knjiga Tumacenje snova, objavljenaveliko i originalno delo, nije naisla ni na kakav odziv, niti ju je ko kupovao. Stoga je razumljivo sto se Frojd obradovao kad bollno Stupio je u pismen a zatim i sexa Iicni kontakt s njima, i bio ocaran Jungovom mokrenje i njegovim odusevljenjern za psihoanalizu. Tako se Udruzenju beekih psihoanaliticara Ipak je Frojd, vei: od ulaska u sestu deceniju svog zivota, dakle odpostepeno mokrenje sve vise medunarodno priznanje, pa ga je Stenli Hol Stanley Hallosnivac eksperimentalne psihologije u Americi, predsednik Klarkovog univerziteta u Vusteru Worcester u Masacusetsu, pozvao da odrzi niz predavanja povodom pro slave dvadesetogodisnjice toga univerziteta.

Frojd je poveo i budimpestanskog psihoanalitieara Ferencija, a poziv je dobio i Jung. Frojdovim predavanjima, bilo ih je svega pet, na nemaekom, prisustvovao je i Dzouns, koji je od Kad se, posle zavrsnog predavanja Frojdovog, vracao u Toronto, Frojd je dosao na stanicu da ga isprati i izrazio Frojd: Zivot i dela 15 mu svoju usrdnu zelju za daljom saradnjom, i svoju nadu da ih Dzouns sexa napustiti.

Frojd trazi, i uspeva, da za prvog predsednika novoosnovanog Medunarodnog psihoanalitiekog udruzenja bude izabran Jung, na veliko nezadovoljstvo Frojdovih ranijih, beekih pristalica. Medu ovima se naroeito istieu Adler, koji A Jungova "analiticka psihologija" razlikuje se od Frojdove psihoanalize pre svega time sto je ovu u znatnoj meri deseksualizovao, a zatim svojim ucenjem 0 kolektivnom nesvesnom, koje se kao sposobnost ili dispozicija nasleduje, 0 arhetipovima, 0 psiholoskim nakob introvertovanim zatvorenim i ekstrovertovanim otvorenim nakon, pa i kracim lecenjern usmerenim vise na resavanje moralnih konflikata nego na iznalazenje i odstranjivanje prepreka samostalnom razvoju Iicnosti, Pre nego sto ce poceti prvi svetski rat,Frojd je napisao i objavio svoj obracun sa trojicom disidenata pod naslovom Mokrenje istoriji psihoanalitickog pokreta i, anonimno, studiju 0 Mikelandelovom Mojsiju, koja je takode u dubokoj, mada skrivenoj, vezi sa Frojdovim odnosom prema psihoanalizi i onima sexa su njoj i njemu okrenuli leda, Medutim, posle objave rata, Frojd iznenaduje one koji su ga znali jednim, doduse kratkotrajnim, svega tronedeljnim do prvih poraza mocne austrougarske vojske ratniekim odusevljenjem.

Kao sto Dzouns kaze, mesto da taj godisnji naucnik objavu rata doceka sa zgrazanjem, Frojdova prva reakcija je, naprotiv, bila mladieki nakon, ocevidno "ponovno budenje ratnickog zara iz decastva". Govorio je da se prvi put sexa trideset godina oseca kao Austrijanac, da say njegov libido pripada A ustro- U garskoj.

U decembru Medutim, vremena su teska, U aprilu Godina Mada se kasnije pacijenti opet pojavljuju, krajemon, strastan pusac, ostaje sexa cigara. Nervozan i nezadovoljan, on uz to primeti bolno zadebljanje na nepcu, koji se pogorsava, Ali kad mu jedan pacijent donese pedeset cigara i kad je prvu zapalio, raspolozi se i svi simptomi brzo iscezavaju.

Za punih - sest godina. Uza sve to je u septembru Pored austrijskih i nemackih psihoanaliticara, na njemu su dvojica iz neutralne Holandije i jedan iz Poljske. Po zavrsetku rata prilike u Austriji se jos vise pogorsavaju.

Mislim da se u bogatom Frojdovom delu, kao jezgro koje je sadrzano u svemu sto je stvorio: u studijama o histeriji i tumaeenju snova, u analizama omasaka i raspravama 0 seksualnoj teoriji, 0 dosetki ili delima knjizevnosti i umetnosti, 0 problemima mitologije i religije - da se u svemu tome nalazi jedan trik, jedan nacin 44 Dr Hugo Klajn: Predgovor da se izrgra cenzura, da strogo cuvani zatvorenici na trenutak provire izmedu resetaka kako bi se otkrilo ko i zasto cami u toj tamnici; iz svake njegove knjige, rasprave, saopstenja mogao bi se izvuci kao srz metod iz kojeg je sve proizislo: metod slobodnog asociranja.

A u cemu se sastoji taj metod? Ukratko i uproseeno, bez ulazenja u njegovu tehniku: u tome da se bez straha ude u mracne, zagusljive cellje memljivog kazamata, da se cudovisni zatocenici razmotre bez uzasavanja i gnusanja, da im se savrseno nista ne brani, nista ne zamera, da se ni pred cim ne zatvore oci, nego da se i prema "najanimalnijem" sacuva i pokaZe ljudsko razumevanje za sve sto je ljudsko.

Kako je Frojd dosao do tog metoda? Nesto malo pomogla su mu dva putokaza: Berne, onaj nemacki knjizevnik jevrejskog porekla ciji je grob, pored Hajneovog, bio jedini koji Frojd, kad je bio u Parizu, nije propustio da potrazi u cuvenom pocivalistu tolikih velikana, u Per Lasezu, i Brojer. Ali u onoj Flisovoj primedbi da je Frojd citac misli svojih pacijenata ima pokrupno zrno istine: uglavnom su sami pacijenti Frojdu pokazivali, pa i izrekom kazali koji je pravi put do onog za cim su tragali.

Znamo da je Frojd najpre primenjivao metod ciscenja dimnjaka uz hipnozu. Odustavsi od hipnoze, on je pustao pacijente da prieaju. Kad bi zastali, on bi ih nagovarao, podsticao, zapitkivao, usmeravao njihove misli na trag koji je nazreo. No kad je jedna bolesnica sasvim spontano rekla nesto vazno a dotad preeutano, objasnila mu je da je to njoj vee vise puta bilo palo na pamet, ali je.

Drugom prilikom mu je rekla da on svojim pitanjima i urgiranjem samo ometa naviranje njenih pomisli. Tako je Frojd svoj metod nalazio i usavrsavao voden od svojih bolesnika. Razume se da ni on nije bio sasvim pasivan. Njegovo ostro i tacno zapazanje otkrilo mu je da neometano, prividno stihijno nizanje pomisli u stvari ima sasvim odreden pravac i cilj, da se nijedna pomisao ne pojavljuje slucaino, nego je svaka strogo determinisana. Te determinante je lovio Frojd.

I kad mu se jedna Otkrice i vrednost psihoanalize 45 bolesniea odjednom obisnula oko vrata, on se nije ni uplasio kao Brojer niti zbunio, nego se dao u potragu za uzrokom te nieim neizazvane ljubavi, i otkrio pojavu transfera ili prenosa," Slobodni, bezbozni apatrid Vratimo se na Frojdovo pitanje u Dzounsovoj varijanti: zasto ni pobozni nejevreji ni milioni bogobojaznih ili bezvernih Jevreja nisu pronasli psihoanalizu, nego se morale cekati na bezboznog Jevrejina Sigmunda Frojda?

Kako to da je upravo on mogao da uradi ono sto mirijade drugih nisu? Ne apatrid u smislu "raseljenog" liea, emigranta koji je, privremeno ili trajno, dobrovoljno ili prinudno, van svoje domovine - takvih je bilo dosta i medu nejevrejima - nego apatrid u smislu: covek bez patrije, covek kome je priznato drZavljanstvo, ali koji otadzbinu nikad nije ni imao.

I kao sto je samo u izuzetnim stanjima a to je Marks utvrdio i za proletere u burzoasko] drZavi mogao osecati patriotizam, tako nije mogao nalaziti okrepljenja i izvor snage ni u obracanju bilo kakvoj natprirodnoj sili jer je, opet slicno Marksu, svaku religiju smatrao iluzijom, sred8 David Bakan Frojd i jevrejska misticna tradicija nalazi da je metod meditiranja u Spaniji u XIV veku rodenog mistieara Abrahama Abulafije, koji je u svojoj Pogledajmo u cemu je ta frapantna slicnost.

Abulafija trazi da Jevrejin belom odecom, stavljanjem talesa molltvenog sala i t'filina remenja i kocki sa citatima iz Starog zaveta - uspostavi vezu sa bozanskom silom, da "srce uputi na strah od boga i ljubav prema bogu", da bi onda, zonglirajuci slovima alfabeta, u novim, prividno proizvoljnim kombinacijama, otkrio prirodu bozanskog. Frojd, naprotiv, trazi da se analizirani oslobodi svih takvih veza i da mu asocijacije zaista budu slobodne.

Dr Hugo Klajn: 46 Predgovor stvom za samoomamljivanje i samoobmanjivanje. VideIi smo da se isto tako strogo odnosio i prema obzirima licemernog gradanskog morala i prema nekriticnom samozadovoljstvu "genijaIaca".

Na taj nacin, vise sticajem okolnosti i usled nepredusretIjivosti svoje okoline nego po sopstvenoj volji i svojim svesnim naporom, postigao je jedinstven stepen nezavisnosti i slobode. A to je bilo neophodno za pronalazak metoda slobodnog asociranja. Svakako je tome doprinela i njegova natprosecna duhovna smelost i neustrasivost. Ne zaboravimo izuzetnost njegovog polozaja i neponovljivost njegovog podviga: da bi mogao da vrsi psihoanalizu, covek mora sam da bude analiziran, Setimo se onog skotoma slepog mesta u duhovnom polju vida samog sezdesetogodisnjeg Frojda dok je rasclanjavao Geteovu uspomenu iz detinjstva: koliko takvih skotoma onemogueuje neanalizovanom coveku da vidi potisnute motive koji se podudaraju sa onim sto je i u njega samog potisnuto!

Tu neophodnu prethodnu analizu Frojda nije mogao da Izvrsi niko do sam Frojd. Kad Brojer nije imao hrabrosti da se suoei s iskusenjem kakvo je predstavljala zaljubljenost Ane 0. Ako se upitamo sta je to Frojd "morao", sta je za njega predstavIjalo neodoljivo iskusenje, onda nam, pored putovanja, naroeito u Rim, pada na pamet ona bezrazlozna svada s verenicom, i njegovo jos nerazboritije, Otkrice i vrednost psihoanaHze 47 strasno, preterano pusen]e, Sam Frojd se 0 tome gotovo ne izjasnjava, osim sto u jednom pismu Karlu Abrahamu dopusta da ga ta njegova strast mozda zadrzava da do kraja ne resava izvesne psihoneurotiene probleme.

Ali jasno je da ona ukazuje na pojaeanu oralnu eroticnost Frojdovu i na veliki znaca] koji je za Frojda moralo imati dojenje i, narocito, odbijanje od sise. Sam Frojd, u Tri rasprave 0 seksualnoj teoriji, kaze da Ijudi u kojih usne i kasnije zadrzavaju svoju izrazito erogenu funkciju naginju strasnom Ijubljenju, pieu ili pusenju, Na zalost, nedostaju podaci 0 Frojdovom ponasanju u prvim mesecima, 0 njegovom sisanju prsta, 0 eventualnim teskoeama pri odbijanju od sise.

Zato se ovde moram zadovoljiti podsecanjem da on, u pomenutom spisu, cin dojenja naziva obrascem za kasnije Ijubavne odnose i najvaznijim cinom u zivotu odojeeta, a dojku najvaznijim objektom, i da vee odojce odnos prema tom objektu prenosi na njegove zamene: prst ili cuclu. Ostaje nam samo da dodamo: i na cigaru. A da je to za Frojda zaista bila nesavladljiva strast vidi se po tome sto je ne samo povremeno pusio 28 havana dnevno nego se tog zadovoljstva nije odrekao ni onda kad je i sam znao da je neizleeivi rak, od kojeg toliko pati i umire, posledica njegovog preteranog pusenja.

Iako nije pripadao tipu takozvane "vecite odojeadi", koja citavog zivota oeekuje da je neko hrani, ipak se Frojd, za prvih jedanaest meseci svoga zivota "neosporni Ijubimac" svoje majke, stalno ponasao kao neko cije je mesto kod "majke-hraniteljke" ugrozeno i koji za njega mora da nade zamenu. Uoci odluke kome od prijavljenih kandidata, a menu njima je bio i jedan sa mnogo uticajnijim vezama, treba dati stipendiju za boravak u inostranstvu, Frojd je VI sanjao kako mu Brike, njegov protektor, saopstava da ne moze dobiti stipendiju jer ima jos sedam kandidata koji svi imaju viSe izgleda.

Sutradan je Frojd obavestio svoju verenicu da je izabran on i da ce, kad se vrati iz Pariza, biti veliki i slavan nauenik, i da re se, dok on bude izlecivao sve neizlecive nervne bolesnike, ona "starati 0 tome da on ostane zdrav, a on ce nju Ijubiti dok ne bude snazna, vedra i sreena i ako nisu umrli, onda su i danas jos u zivotu.

Tacno je da se buduci "slavni nauenik" ni u snu ne plasi Brikeove pesimistieke prognoze. Ali ironicno uveravanje, u pismu Marti To vazi i za njegovo oeekivanje da ce se Marta starati 0 njegovom zdravlju. I to i njegovo obecanje da ce je ljubiti, kao i zavrsna reeenica: "Sa Tako je zacelo i bilo.

Ona iskljucivost na kojoj je Frojd toliko insistirao, to da Marta bude potpuno i jedino njegova, nije mogla dugo da potraje - vec Koliko je nezni otac a Frojd je to neosporno bio ipak ostao surevnjiv, koliko se nije mirio ni s najmanjim 9 Prihvataiuei to tumaeenje u osnovi, mislim da mu se ipak maze primetiti ova: Frojd se nije uvek osecao najvoIjenijim, nego vec od rodenja malog Juliusa zapostavljenim.

Ni to sto se suparnici protekcionasi izjednaeuju sa bracorn i sestrama ne potvrduje da on seb. Frojd je tada odlueio da se ne odrekne ni voljene devojke ni nauke, pa zacelo i sada, u snu, veruje da ce i jedno i drugo postiei, cak i ako ne dobije stipendiju. Otkrice i vrednost psihoanalize 49 Martinim interesovanjem za druge, vidi se iz njegovog sna koji je uzeo za primer analize u svom radu 0 snu iz To je san 0 tabl d'otu i dami koja se "potpuno obrce njemu".

A asocijacije i latentne misli sna ukazuju na suprotno ponasanje Frojdove supruge, koja za zajednickom trpezom u jednom tirolskom Ietovalistu "nije bila dovoljno rezervisana prema nekim susedima", pa ju je on zamolio da se vise bavi njime nego onim stranim ljudima. Sliena je bila i sudbina suhlimiranih vidova Frojdove antejevske zudnje za zamenom "majke hraniteljke", za krajem koji bi zaista smeo smatrati svojim zavicajem, za pripadnoseu jednoj nacionalnoj zajednici.

Ni Geteova nagrada, koja je, uostalom, dosla tek u njegovoj Stalno nezadovoljena, ta antejevska zudnja predstavljala je onu zaoku, onu neprekidnu bodlju, koja ga je gonila na dalje, nove sublimacije, na to da, ne nalazeci tIe na kojem bi mogao cvrsto stajati, svoje traganje za "obecanom zemljom" usmeri na one dubine u koje ne moze da dopre, na visine u koje ne moze da se vine noga vezana za cvrsto tIe.

Antiantejevski podvig Pronalazae i izgradivae psihoanalize Sigmund Frojd bio je, pored svih svojih ostalih kompleksa, u tim trenucima pravi antiantej. Osecajuei svoju snagu i u jednoj vrsti bestezlnskog stanja duha, ne priznajuCi bilo kakvu cenzuru i ne osvreuei se ni na kakve sankcije, neustrasivo je istrazivao pojave i utvrdivao zakone mraenog carstva, koje je rasvetljavao svojim psihoanalitickim metodom. Izvlaceei fantome na svetlost svesnog razmatranja, on je ljudima omogucavao da se s njima uhvate u kostac i da njima ovladaju ill se bar s njima nagode.

S obzirom na mnogostranu i raznovrsnu primenu psihoanalize nemogucno je dati jedan opsti sud 0 njenom znacaju, Ali najbolje svedoeanstvo 0 njenoj vrednosti kao terapijskom metodu mislim da je izdao beeki rendgenolog Gvido Holckneht, koji je u ranijim godinama bio Frojdov pacijent. Godine , on je, posle amputacije desne ruke, umirao od raka prouzrokovanog rendgenskim zracima, kojima je, obavljajuci svoj poziv, stalno bio izlozen.

Kada ga je sedamdesetpetogodiSnji Frojd posetio u bolnici i divio se nacinu na koji je Holckneht podnosio svoju sudbinu, ovaj mu je odgovorio: "Vi znate da to imam da zahvalim samo vama". Mada je jasno da takve rezultate psihoanaliza ne daje u svima slueajevima, da to zavisi i od analitieara i od analizanda, koji mnogo toga dobija ne samo od metoda nego i od licnosti analiticareve, ipak se 0 metodu moze reei da on pomaZe coveku u njegovom osamostaljivanju, ne umanjujuci njegovu potrebu za drugim ljudima, ali uceci ga da ne nalazi manje zadovoljstva u onom sto njima daje nego u onom sto od njih dobija ill uzima.

Otkrice i vrednost psihoanalize 51 A 0 Frojdovoj Iienosti hoeu, na kraju, da dodam samo to da je vrhovna i poslednja strast toga strasnika - jer je bio to - bila da zivi i dozivljava, ne vegetirajuei, ne animalno, nego ljudski, otvorenih eula i bistra uma, svesno. To je i razlog zasto je, i pored bolova, odbijao narkotike. U tome je Frojd-antiantej bio i antiedip.

Dok je tebanski kralj, saznavsi da on, "prvi eovek", nije nista bolji od najgoreg, sebe oslepio, Frojd je, bez osecanja kriviee i svestan svoga prava na yid, i spoljni i unutarnji, do poslednjeg daha gledao u oei zivotu sa divljenjem, a smrti bez straha. I Ernest Dzouns se nasao u nedoumiei kad mu je, , jedan profesor filozofije Harvardovog univerziteta zatrazio da saeini jednu knjigu izvadaka jednu devetinu iz Frojdovih spisa, sa svojim predgovorom.

Ne znajuei da li da to prihvati ili odbije, upitao je Frojda za savet. Kontra: kad bude postojao takav kompendijum, nijedan Amerikanae vise nece uzeti u ruke neku Frojdovu knjigu.

Pro: mozda ce neko od tih koji ionako ne bi eitali originalno Frojdovo delo iz ovog Dzounsovog kompendijuma ipak nesto doznati 0 njemu. Pro: ako lzda. I zaklJueak: Frojdu nece biti krivo ako Dzouns odbije ponudu. Nije bila ree 0 nekom dajdzestu, nego 0 sedam do osam knjiga. Kako Frojdova sabrana dela u originalu Sigmund Freud, Gesammelte Werke obuhvataju sedamnaest knjiga, to je bezmalo polovina celokupnog opus a njegovog.

I tu je bilo teze odlueiti sta da otpadne nego sta da ude u ovu ediciju. Kriterijum je pre svega zavisio od njene namene. Smatrali smo da je Frojdovo delo na nasem jeziku potrebno kako struenjacima, psiholozima i psihoterapeutima koji su dosad raspolagali samo trima njegovim prevedenim knjigama: Uvodom u psihoanalizu, Psihopatologijom svakodnevnog zivota i Trima raspravama 0 teoriji seksualnosti , tako i obrazovanim ljudima svih ostalih struka i oblasti u kojima je uticaj psihoanalize neosporan, katkad cak i ostentativan, a katkad takav da vecina ljudi i ne sluti koliko je ogromna uloga Frojdova u nastalim promenama.

Primer za ostentativno isticanje Frojdovog imena je clanak u Pari Macu broj od IV u kojem se pod naslovom Frojd pomaze japanskim autobusima Freud au secours des auto cars japonais iznose rezultati primene "teorije 0 zivotnom ritmu, koja u stvari potice od Frojda, pronalazaea psihoanalize't.

A kao primer previdanja Frojdovog udela u menjanju naeina zivljenja neka posluzi nepominjanje njegovih otkrica 0 infantilnom seksualitetu, sustini perverzija i ulozi seksualnosti u psihoneurozama i njihovog znacaja za pojavu i razvoj takozvane seksualne revolucije: razumnijeg i otvorenijeg, u osnovi i postenijeg stava u pitanju seksualnog obrazovanja i vaspitanja, u odbacivanju licemernog seksualnog morala. Otkrice i vrednost psihoanalize 53 S obzirom na namenu edicije, izbor se nije mogao svesti na nekakav "dajeiZest", na neku unapred sazvakanu hranu za intelektualnu odojead.

A kako to ipak nisu celokupna dela, bilo je logicnije da ni redosled ne bude hronoloski, po vremenu objavljivanja, nego postupno napredovanje od opsteg i osnovnog ka posebnom i slozenijem. Zato su i prve dye knjige u stvari uvodenje u Frojdovo delo, u psihoanalizu. Iako su Predavanja za uvodenje u psihoanalizu odrzana , ipak ona donose ono sto ni danas jos nije zastarelo, glavninu psihoanalitickog ucenja na jedan, za neupucenog, pristupacan i zanimljiv nacin; dok je Psihopatologija svakodnevnog zivota, prvi put objavljena kao knjiga , ostala njegovo najpopularnije delo, s velikim brojem primer a kakvi se svakom coveku mogu desiti svakog dana, rasclanjenih i objasnjenih na jedan sasvim nov i osoben naein i prikazanih tako da obrazovan citalac lako maze Frojdov metod da primeni i proveri na sebi i Ijudima svoje najbllze okoline.

To delo predstavlja prvi primer Frojdove primene psihoanalitickih tekovina na vanmedicinske oblasti ili, kako je autor rekao, "analitickog misljenja na estetske teme". Iz istog vremena su Tri rasprave 0 seksualnoj teoriji, malo delo kaje je sam Frojd, pored Tumacenja snova, ubrajao u svoj najznaeajniji doprinos nauci 0 poznavanju coveka i njegovog dusevnog zivota. Totem i tabu, u istoj knjizi, objavljen kao knjiga , Frojd je oznacio kao "pokusaj da pomocu psihoanalize obradi probleme psihologije naroda koji vode neposredno do nasih najvaznijih kulturnih institucija, drzavnih uredenja, morala, religije, ali i do zabrane incesta i do savesti".

Kao jos jedan primer koliko se, zahvaljujuei naroeito Frojdu, promenio odnos prema seksualnom moralu, nije naodmet pomenuti da se, , engleski prevod studije 0 Leonardu, zbog svog "skarednog" sadrzaja, smeo prodavati samo lekarima, dok je za sve ostale, cak i za umetnike, bio zabranjen. Na kraju te knjige nalazi se Frojdova rasprava o Nelagodnosti u kulturi, koja je kao knjiga izisla , i koja je, mada je njen autor njom bio nezadovoljan, izazvala toliko interesovanje da je za godinu dana svih dvanaest hiljada primeraka bilo rasprodato.

To delo i danas jos izaziva citaoca na mnoga razmimoilaZenja, od kojih sam neka vec naveo vidi napomenu na str. Ovde zelim da upozorim na zavrsni odlomak, koji govori 0 tome da covecanstvo danas to je napisano pre cetiri decenije! Poslednja recenica glasi: ,,1 sada treba oeekivati da ce ona prva od dye "nebeske sile", veeni Eros, uciniti napor kako bi se u borbi sa svojim isto tako besmrtnim protivnikom to jest nagonom za agresijom i samouniStenjem.

Ali u izdanju , posle dolaska Hitlera na vlast, Frojd je tom relativno optimistlckom zavrSetku dodao jos ovu reeenicu: "Ali ko moze da predskaze uspeh i ishod? Dokle god kultura ne bude zaista 11 Kod nas su takve analize knjizevnih dela objavili: H. Klajn, Gospoda GIembajevi u svetlu dubinske psihologije Forum, januar i Vladeta Jerotic, 0 nekim metamor- fozama, "individuacionog procesa" u romanu "Dervis i smrt" Mese Seltmovica Knjizevne novine, 1.

II , gde, doduse, nije primenjen Frojdov, nego Jungov metod. Otkrice i vrednost psihoanalize 55 Ijudska, nego zasnovana na ugnjetavanju ljudi, covek ce se u njoj osecati nelagodno, pa ce biti osnovan i skeptic an odnos prema njoj.

Bilo bi, medutim, pogreSno pretpostavljati da je taj plod lako dostupan i svarljiv. Poslednji odeljak Tumacenja snova stavise, po izjavi samog Frojda, ide u najtefe razumljive tekstove koje je on napisao. Ali i citavo delo je toliko novo, jer Frojd tu otkriva red, smisao i zakonitost u necemu sto je dotle i jos dugo posle pojave tog dela, cije je 2. Na kraju zbirke se, pored Frojdove autobiografije, iz , nalaze, kao i na poeetku, predavanja, ovog puta "nova predavanja", za uvodenje u psihoanalizu.

Tako bi se gotovo moglo reel da ova odabrana dela Frojdova predstavljaju jedno, dovoljno iscrpno, uvodenje u psihoanalizu, kako nam ga je dao sam Frojd. P Dr Hugo KIajn 12 Mada bi dalji istorijat psihoanalize u raznim zemljama sveta, a pre svega u naso], ovde van svake sumnje bio na mestu, on bi ova], ionako dugi predgovor jos znatno produZio. Zato se ogranicavam na kratak spisak nekih znacajnijih radova nasih autora 0 tom predmetu.

Vladeta Jerotic, Psihoanaliza i religija, Beograd Hugo Klajn, AbnormaLnosti normalnih, Beograd Hugo Klajn, Vaspitanje, Beograd Vladislav Klajn, Neuroze, Beograd Viktor Komarecki, Prodor u podsvest, Beograd Vojin Matic, Decje neuroze, Beograd Dr Nikola Popovic, Psihoanaliza, Beograd Zvonko Richtmann, Sigmund Freud, Zagreb Dr Mirko Svrakic, Sta su neuroze, Beograd Sadrzinu toga clanka izneeu ovde ponovo i ona ce nam posluziti kao polazna tacka za dalja razlaganja.

U tom clanku podvrgnuo sam psiholoskoj analizi cesti slucaj povremenog zaboravljanja Iicnih imena, i to na jednom izrazitom primeru koji sam zapazio kod samog sebe; dosao sam do zakljueka da taj obicni, praktieno ne narocito znacajni pojedinacni dogadaj, u kome nas jedna psihieka funkcija - secanje - izneverava, moze da se objasni i iskoristi daleko vise nego sto se obieno iskoriscuje ta pojava.

Mislim da necu pogresiti ako tvrdim da bi se psiholog, upitan zasto nam tako cesto ne pada na pamet ime za koje smo ipak uvereni da ga znamo, zadovoljio odgovorom: da se licna imena lakse zaboravljaju nego sadrzine pamcenja druge vrste. On bi za tu cinjenicu naveo lako prihvatljive razloge, a ne bi pomisljao na to da uslovi toga procesa mogu biti druge prirode. Primedba prevodioca.

U takvim slucajevima postoji ne samo zaboravljanje, nego i pogreSno secanje. Coveku koji pokusava da se seti zaboravljenog imena padaju na pamet druga imena kao zamena Ersatznamen ; ta imena stalno mu se i veoma uporno namecu iako on odmah prepoznaje da su netaena. U procesu koji treba da dovede do reprodukcije trazenog imena nastupilo je tako reei pomeranje, pa je na taj naein doslo do netacne zarnene.

Moja je pretpostavka da to pomeranje nije proizvoljno, nego da ide putevima koje propisuju odredeni zakoni, putevima koji se mogu utvrditi. Drugim reeima: ja pretpostavljam da izmedu zamena i trazenog imena postoji veza koju je moguee pronaei, i ja se nadam da cu, ako uspem tu vezu da otkrijem, moci da osvetlim i tok zaboravljanja.

Mesto trazenog imena Sinjoreli Signorelli nametala su mi se druga dva imena slikara - Botieeli Botticelli i Boltrafio Boltraffio -, koja sam smesta i odlucno odbacio kao netacna. Kad mi je saopsteno pravo ime, poznao sam ga odmah i bez kolebanja. Ispitivanje pod kakvim uticajem i kojim asocijativnim putevima se reprodukcija pomerila na takav naein - sa Sinjoreli na Boticeli i Boltrafio - dovela je do sledecih rezultata: a Uzrok zaboravljanju imena Sinjoreli ne treba traziti ni u nekoj osobitosti samog tog imena ni u nekom psiholoskom karakteru celine za koju je to ime vezano.

Zaboravljeno ime bilo mi je isto tako prisno kao i jedna od zamena Boticeli , a daleko prisnije nego druga zamena Boltrafio , 0 cijem bih Zaboravljanje licnih imena 61 nosiocu jedva znao da kazem sto drugo osim da pripada milanskoj skoli. A celina s kojom je u vezi zaboravljeno ime izgleda mi beznaeajna i ne vodi daljem objasnjenju. S nekim stranim covekom putovao sam kolima od Dubrovnika u Dalmaciji ka jednoj stanici u Hercegovini. Poveo se razgovor 0 putovanju po Italiji, i ja upitah svoga saputnika da li je vec bio u Orvijetu i da li je onde razgledao cuvene freske od Pre no sto sam svog saputnika upitao da li je vec bio u Orvijetu, mi smo razgovarali 0 obiea[ima Turaka u Bosni i Hercegovini.

Ja sam ispricao sta sam doznao od jednog kolege koji je medu tim ljudima obavljao svoju lekarsku praksu: da vecinom imaju potpuno poverenje u lekara i da se potpuno predaju sudbini.

Ako im morate saopstiti da bolesniku nema spasa, oni odgovaraju: "Gospodine Herr], sta ces! Da se moze spasti, znam da bi ga ti spasao! Seeam se da sam hteo da ispricam drugu anegdotu, cije je mesto u mom secanju bilo tik do prve.

Ti Turci cene seksualno uzivanje iznad svega i seksualni poremecaji bacaju ih u ocajanje, koje cudno odudara od njihove rezignacije u smrtnoj opasnosti. Jedan od bolesnika moga kolege rekao mu je jednom: "Znas, gospodine Herr , kad se ono vise ne moze, onda zivot vise ne vredi. No ja sam ueinio jos i vise: odvratio sam svoju paznju od daIjih misli koje bi se u meni mogIe nadovezati na temu "smrt i seksualnost". Bio sam tada pod utiskom vesti koju sam nekoliko nedelja pre toga primio, za vreme kratkog boravka u Trafoi.

Znam izvesno da se na onom putu u Hercegovinu nisam svesno setio toga zaIosnog dogadaja i svega sto je s njim u vezi. All podudarnost Trafoi - Boltrafio primorava me da pretpostavim da je tada ova reminiscencija u meni imala dejstva, iako sam namerno odvraeao paznju od nje. Motivi su me podstakli da prekinem saopstavanje svojih misli 0 obieajima Turaka itd.

Nesto sam dakle hteo da zaboravim, nesto sam bio potisnuo. Istina, hteo sam da zaboravim nesto drugo, a ne ime majstora iz Orvijeta; ali to drugo uspelo je da se stavi u asocijativnu vezu s tim imenom, tako da je moj voljni akt promasio cilj i da sam ja protiv svoje volje zaboravio ovo, dok sam nameravao da zaboravim ono drugo. Averzija prema secanju bila je uperena na jednu sadrzinu; nesposobnost secanja izrazila se na drugoj sadrzini, Bilo bi ocigledno jednostavnije kad bi se averzija i nesposobnost secanja odnosile na istu sadrzinu.

Zaboravljanje lienih imena 63 da nesto zaboravim nije niti potpuno uspela niti potpuno promasila, e Veoma uocljiva je vrsta veze koja se stvorila izmedu trazenog imena i potisnute teme 0 smrti i seksualnosti itd. Ovde umetnuta shema, iz rasprave objavljene godine , pokusava da tu vezu prikaze ocigledno v. Dva sloga toga imena eH pojavljuju se nepromenjena u jednoj od zamena, druga dva sloga Sinjor stekla su prevodom na nemacki Sinjor - Herr] mnogostruke i raznolike veze sa imenima sadrzanim u potisnutoj temi; ali bas zato su ta dva sloga propala za reprodukciju.

Njihova zamena izvrsena je tako kao da je ucinjeno pomeranje duz veze imena "Hercegovina i Bosna", bez obzira na smisao i akustieno razgranicenje slogova. Sa imenima se, dakle, desilo nesto slicno kao sa slovima recenice koja treba da se pretvori u slikovnu zagonetku rebus. Veza izmedu teme u kojoj se pojavljuje ime Sinjoreli i potisnute teme koja je onoj vremenski prethodila izrazava se u ponavljanju jednakih slogova ili, tacnije, niza slogova ; zasada se eini da se veza koja bi prelazila granice tog ponovnog pojavljivanja [ednakih slogova ne moze pronaei.

Mozda nije izlisno primetiti da gornje objasnjenje ne protivreci shvatanju psihologa 0 uslovima reprodukcije i zaboravljanja, koji se traze u izvesnim relacijama i dispozicijama. Mi smo samo, za izvesne slucajeve, svima vec odavno priznatim momentima koji mogu da prouzrokuju zaboravljanje imena dodali motiv i uz to razjasnili mehanizam pogresnog secanja, I za nas slucaj su neophodne one dispozicije kako bi se stvorila mogucnost da se potisnuti element asocijativnim putem docepa trazenog imena i da ga povuce sa sobom u oblast potisnutog.

Sa imenom ciji su uslovi reprodukcije povoljniji to se mozda ne bi 64 Psihopatologija Sinjor I svakodnevnog zivota -ltrafio eH 1 Her cegovina i 1 Herr gospodine, sta ces itd. Verovatno je da suzbijeni elemenat uvek tezi. U drugim slucajevima to suzbijanje uspeva bez poremeeenja funkcija ili, kao sto s pravom mozemo reei, bez simptoma. Uslove zaboravljanja imena sa pogresnim secanjem mozemo, dakle, ovako rezimirati: 1.

Ovom poslednjem uslovu verovatno ne moramo pridavati narocito veliki znaeaj, jer ce takva asocijacija, S obzirom na njene skromne zahteve, biti ostvarljiva u velikoj vecini slueajeva. Drugo pitanje, koje dublje zadire, jeste: da li takva spoljna asocija- Zaboravljanje licnih imena 65 cija odista moze biti dovoljan uslov da potisnuti elemenat poremeti reprodukciju trazenog imena, da li ipak nije potrebna intimnija veza izmedu obeju tema.

Pri povrsnom posmatranju reklo bi se da je ovaj poslednji zahtev neosnovan i da je dovoljna jednovremenost vremenski dodir , i kada je sadrzina potpuno disparatna.

No, podrobnije ispitivanje sve cesce pokazuje da oba ova elementa potisnuti i novi , povezani izmedu sebe spoljnom asocijacij om, povrh toga imaju jos i sadrzajnu vezu; a i u primeru Sinjoreli takva veza moze se otkriti. Vrednost saznanja koje smo dobili analizom primera Sinjoreli zavisi, naravno, od toga da li ce se taj slueaj proglasiti tipicnim ili izuzetnim. Moram da kazem da se zaboravljanje imena sa pogresnim secanjem neobicno cesto odigrava ovako kako smo mi to rasclanili u slueaju Sinjoreli.

Gotovo svaki put kada sam tu pojavu mogao da posmatram kod sebe samog, bio sam u mogucnosti da je razjasnim na gorepomenuti nacin kao motivisanu potiskivanjem. I jos jedno drugo glediste moram navesti u prilog tipicnoj prirodi nase analize. Mislim da je neopravdano nacelo odvajati slueajeve zaboravljanja imena sa pogresnim secanjem od slucajeva u kojima se nisu pojavile netacne zamene. Te zamene u izvesnom broju slucajeva naviru spontano; u drugim slueajevima, gde nisu spontane, moze se njihovo pojavljivanje izazvati naprezanjem paznje; i one tada pokazuju iste odnose prema potisnutom elementu i prema trazenom imenu kao da su dosle spontano.

Cini se da su dva moment a merodavna da bi zamene imena postale svesne: prvo, napor paznje, drugo, jedan unutrasnji uslov, vezan za psihieki materijal.

Ovaj poslednji uslov mogao bih da trazim u vecoj ili manjoj lakoci kojom se stvara potrebna spoljna asocijacija izmedu oba elementa. Tako se dobar deo slucajeva zaboravljanja imena bez pogresnog secanja pridruzuje slueajevima u kojima se stvara zamena trazenog imena i za koje vazi mehanizam primera Sinjoreli.

No ja nikako ne mislim da tvrdim da ove 5 Frojd, Odabrana dela, I 66 Psihopatologija svakodnevnog zivota slucajeve zaboravljanja imena treba uvrstiti u istu grupu. Bez sumnje, ima slucajeva u kojima je proces mnogo jednostavniji. Mislim da smo dovoljno oprezno prikazali stanje stvari ako kazemo: pored jednostavnog zaboravljanja licnih imena, postoji i zaboravljanje koje je motivisano potiskivanjem. Drukcije je, kao sto je poznato, sa recima nekog stranog jezika.

Sklonost ka zaboravljanju tih reei postoji za sve elemen te govora i prvi step en poremecene funkcije pokazuje se u neravnomernosti kojom raspolazemo stranim [eziekim blagom, vec prema nasem opstem raspolozenju i stepenu nase zamorenosti. U nizu slucajeva se ovo zaboravljanje odigrava po istom mehanizmu koji nam je otkrio primer Sinjm'eli. Kao dokaz saopsticu ovde jednu jedinu analizu, koja se odlikuje dragocenim osobitim crtama, a odnosi se na slucaj zaboravljanja reei koja nije imenica, iz jednog latinskog citata.

Neka mi bude dopusteno da taj mali dogadaj izlozim nasiroko i reljefno. U razgovoru smo dosli - ne znam vise kako - na socijalni polozaj naroda kome obojica pripadamo: on, ambiciozan, poceo je nadugacko i nasiroko da se zali sto je njegova generacija, kao sto se izrazio, osudena da zakrzlja, sto ne moze da razvija svoje talente ni da zadovoljava svoje potrebe.

Najzad rece srdito: - Molim vas, ne gledajte me tako podrugljivo, kao da uzivate u mojoj nezgodi; bolje mi pomognite. Ovom stihu nesto nedostaje. Kako u stvari glasi potpuni stih? Bas bih zeleo da doznam kako je doslo do toga da sam zaboravio tu neodredenu zamenicu.

Prihvatio sam sa najvecom gotovoscu ovo izazivanje, jer sam se nadao da cu dobiti prilog za svoju zbirku. Rekao sam dakle: - To mozerno odmah pronaci Samo vas moram moliti da mi iskreno i bez kritike saopstite sve sto vam pada na pamet kada bez odredene name re obratite svoju paznju na zaboravljenu rec.

Eto sada mi dolazi smesna pomisao da tu rec podelim ovako: a i liquis. Da li sad vec nesto znate. Ali produzite. Neka se rodi nekakav osvetnik iz nasih kostiju. Poredi moje Tumacenje snova Traumdeutung , Ges. II, str. Zatim mislim na clanak u jednom italijanskom dnevniku koji sam nedavno citao. Mislim da je naslov glasio: Sta sv. Avgustin veli 0 zenama. Sta cete s tim? Secam se jednog divnog starog gospodina koga sam sreo prosle nedelje na putu.

Pravi original. Izgleda kao velika ptica grabljivica. Zove se, ako zelite da znate, Benedikt. Simon, sv. Avgustin, sv. Jedan se crkveni otac, mislim, zvao Origines.

Uostalom, od ovih imena tri su i licna imena, kao i Paul u prezimenu K! J anuarius i eudo sa njegovom krvlju Januarius i sv. Avgustin imaju obojica veze s kalendarom. Ne biste li me hteli podsetiti na cudo s krvlju? U jednoj crkvi u Napulju cuva se u bocici krv sv.

Januariusa, koja nekim cudom, jednog odredenog praznika, opet postaje teena. Narod mnogo drzi do tog cud a i veoma se uzbudi kad ono zakasni, kao sto se desilo jednom za vreme francuske okupacije.

Tada je general komandant 6 Trento mesto u juznom Tirolu, u kome je odrzan cuveni Tridentski sabor. I odista se dogodilo Sto ste zapeli? Uostalom, ja ne vidim nikakve veze i nikakve potrebe da to isprieam. Ja vas, naravno, ne mogu prisiliti da ispricate ono sto vam je neprijatno.

Dakle, ja sam odjednom pomislio na jednu damu; od nje bih mogao dobiti vest koja bi nam bila veoma neprijatna. Pomislite na svece kalendara, na to da krv postaje tecna jednog odreaenog dana, na uzbuaenje ako se to ne desi, na jasnu pretnju da se cudo mora dogoditi, inace Pa vi ste eudo svetog Januariusa preradili i pretvorili u izvanrednu aluziju na periodu zene.

I vi odista smatrate da zato sto sam to sa zebnjom iscekivao nisam mogao da reprodukujem reccu "aliquis"? Setite se kako ste rec rastavili u a - liquis; setite se asocijacija: relikvije, likvidacija, teimost. Da Ii da s tim povezem i svetoga Simona, na koga su vas podsetile relikvije, a koji je kao dete prunesen.

Nadam se da ove misli, ako sam ih odista imao, necete shvatiti ozbiljno. Zato cu vam priznati da je dama Italijanka i da sam zajedno s njom posetio Napulj. No da li sve to ne moze da bude slucajnost? San 1. San 2. Iznenada se okolina mijenja. Ja sam u nekom suhom, pustinjskom predjelu bez raslinja. Hvatam kvaku i ne mogu ih otvoriti. Izgleda kao velika grobnica. San 3. Ovo je san Alberta Speera koji je sanjao Na jednoj strani je spomenik palima u ratu.

Ulazimo u mramorno predvorje jedne od vladinih zgrada. Klekne i zapjeva tugaljiv napjev u stilu gregorijanske pjesme u kojoj se neprestano ponavljao otegnuti 'Jesus Maria'. San 5. Samo ja, koji znam formulu kemijske supstancije, mogu se spasiti. San 6. Da je sanjao samo taj jedan san, moglo bi se pomisliti da je on izraz njegovog zanimanja za tehniku.

San u biti nije bio odraz njegovih profesionalnih interesa; njegovi profesionalni interesi su, zapravo, odraz njegove nekrofilne orijentacije. San 7. To je krv. Budim se vrlo uznemiren i znojim se. Spilja je rudnik, a ljudi koji tamo rade su svinje ili mrtvaci. Ista je osoba pokazivala brojne druge nekrofilne crte. Bez sumnje, postoje brojni faktori za to odgovorni.

Postoji obilje primjera. Ili jedan drugi primjer: fotografiranje. Ljepota postoji samo u borbi. Flint, W Flint, Oni nisu bili zabrinuti zbog ubijanja i jedva da su bili svjesni neprijatelja. Na to pitanje nije lako odgovoriti. Isto vrijedi za pripremanje nuklearnog rata.

Taj je razdor naveo E. Svi oni pristupaju svijetu kao konglomeratu stvari koji treba shvatiti da bi se mogle efektno koristiti. Mahler Bleulera nadalje, radije govori o shizofrenijama.

Ogromne su snage koje rade protiv nje i nema razloga za optimizam. Ali vjerujem da ima razloga za nadu. Ta hipoteza vodi nas do pojave koja naizgled ima malo veze s nekrofilijom: pojave incesta, koji je postao tako poznat kroz Freudovu koncepciju Edipovog kompleksa.

Fromm, ]. Zaista, ta usmjerenost nije samo problem razvoja djeteta. Seksualni aspekt sklonosti majci je pozitivan znak. No u potrazi za traumatskim iskustvima trebalo bi biti vrlo jasno da su ona zapravo izuzetna. Radije vidi cjelinu no samo dijelove, radije strukture no zbrajanja. Prisustvo jedne ili dvije orte nedovoljno je za dijagnozu nekrofilnog karaktera, i to iz raznih razloga.

Nekrofilni karakter je ekstremni oblik u kome je nekrofilija dominantna crta. Prema R. Thomas, 7. Bourkea Takve sam sne iznio u knjizi The Forgotten Language Zaboravljeni jezik Za Marxa kapital i rad nisu samo dvije ekonomske kategorije. Fromm, , Margaret S. Mahler, Sve dok Narvaez Manzano, Victor F. Saavedra Mancera, L. Santarelli Carmelo, J. Silva Garcia i E. Zajur Dip. Bleuler ; H.

Sullivan ; M. Mahler i B. Gosliner ; L. Bender ; M. Green i D. Schecter Ne bi li je prije trebalo shvatiti kao antagonizam prema ocu koji je zahtijevao disciplinu i odgovornost? Majka ga je malo zanimala i za nju nije mario. Njegova majka je bila svjesna toga. Zanimao se za njih onoliko koliko je to pogodovalo njegovom interesu da bude ostavljen sam, ali oni su afektivno bili daleko od njega. On nikada nije ostavljao Karla Maya. Naravno, dokaz nije dovoljan da bi bio uvjerljiv.

Bez obzira na razloge neuspjeha u Realschule, postoji mala sumnja da je taj neuspjeh imao posljedica za mladog Hitlera. Hitler, Ali Hitler nije iznio nikakav prijedlog kojim bi se pokazao ozbiljnim. Ako je to bio njen plan, potpuno je propao. Maser, Ali usprkos zavaravanju mora da je osjetio da mu je ta godina donijela poraz. Krajem Sve je dobro krenulo. Usprkos tome imao je stalan, iako malen prihod.

Hitler se, kao mnoge osobe bez kontakata, bojao ostati sam. Ali zamisliti to o Hitleru bilo bi gotovo apsurdno. Njegov san da bude primljen na Akademiju u Miinchenu nije se uspio ostvariti.

Hitlerov san da postane velik slikar definitivno je propao. Od To treba dokazati, a ne uzeti za gotovo. Te su namjere temeljito dokazane. Speer, Ali Krausnick i drugi, Posebno u velikim gradovima sifilis se To nije bilo istina; ni tuberkuloza ni sifilis nisu predstavljali glavnu prijetnju u onim razmjerima koje im je Hitler pridao.

Picker, Pogledajmo prvo neke spontane manifestacije njegove nekrofilne orijentacije. Buknuli su plameni i otok je u krpama odletio u zrak. Hanfstaengl, Kako Nijemci i svijet nisu mogli vidjeti velikog destruktora iza maske graditelja?

Postoje mnogi razlozi. Kako je bogat svijet za onoga tko se tim smislom koristi Ratovi dolaze i odlaze. Jedan primjer tih stvaranja reakcije je njegovo vegetarijanstvo. Maser Njegovim generalima nije uspjelo da ga nagovore da posjeti front. Fotografiju te scene je stavio na svoj radni stol. Fromm, , ovdje mogu biti vrlo kratak. Svatko bi ga napustio. Hitler je bio hladan i nemilosrdan. Rauschning i Speer. Pogovor A. Speera, u J. Schwartz, blagajnik Partije tokom dvadesetih godina.

Jasno je da se prema njoj odnosio potpuno bezobzirno. Da ga bar nikada nisam srela. Na odlasku mi je dao, kao jednom ranije, kovertu s novcem. Ali on ne misli na takve stvari. Je li to njegova Da je bar rekao nekome da mi telefonira. Langer Kratko nakon revolucije, Picker, ; W.

Maser, ; A. Profesor A. Takva slika nikako nije ispravna. Jednom je opisao Schuschniggov dolazak u Ober salzberg Borac skroz-naskroz. Ta razmatranja ne impliciraju da je Hitler bio u pravu kada je tvrdio da su ga vanjske okolnosti prisilile da odustane od svog plana da postane arhitekt. Hanfs taengl, Stevensona The Strange Case of Dr. Jekyll and Mr. Hitler-ubojica funkcionirao je kao ranije. Zar nije potrebna izvanredna volja da bi se dostigao takav cilj?

Hitlerova volja je, zaista, bila jaka, ako je shvatimo kao iracionalnu volju. Ali njegova je racionalna volja bila slaba. Hitler je u Razgovorima za stolom [H. Jodlu smionih i imaginativnih planova. Ali od Brosse, Naravno, Burckhardt, Speer, Brosse i ja ne opisujemo svjesni dio Hitlerovog uma. Megaloman i destruktor nisu stvarno izgubili. Takvi vragovi postoje, ali su vrlo rijetki.

Ali ne samo to. Ali s druge strane, Hitler nije bio genij i njegovi talenti nisu bili jedinstveni.. Smitha i W. Masera Kubizekom i A. Hitlerom Smith je daleko najobjektivniji i najpouzdaniji izvor o Hitlerovoj mladosti. Langera koja je napisana Brossea Blocha, izjavu koju Maser, 7. Maser, 9. Daljnji tekst je zasnovan uglavnom na: B. Smith Speera i W. Schramm , H.

Hanfstaengla , ali s velikim oprezom. U Razgovorima za stolom s generalima u svom glavnom stanu, u vremenu od Usporedi raspravu o narcisoidnosti, u 9. Usporedi W. Tu spadaju djevojke koje se zavjetuju na celibat kako bi raskinule vjeridbu.

Zavjet se daje. Ali, treba da budu ravnopravni, bez obzira na polne razlike. Samo jedna od ovih oblasti nije dovoljna! Osobine voljene osobe. Potom, kroz svakodnevno iskustvo sa tom oso-. To u odraslom dobu prenosi i na druge ljude — ne razvija lako prisan odnos sa njima i ne poklanja im svoje povjerenje. Rani psihoseksualni razvoj i razvoj odnosa sa drugom osobom. Temelji psihodinamike. Naravno, do realizacije seksualnog odnosa dolazi mnogo, mnogo kasnije, tek u periodu adolescencije, kada su zadovoljeni i drugi uslovi razvoja — prije svega tjelesni i intelektualni.

Dakle, period pripreme ljudske jedinke za seksualna iskustva. Iskustva oralne faze odgovorna su. To nije jednostavno i za dijete predstavlja veoma bolno iskustvo. Tokom druge godine dijete postaje svjesno svoje izdvojenosti od objekta ljubavi; to je razvojno neophodno da bi se uspostavile granice vlastitog postojanja. Gubitak jedin-.

Centar interesovanja i zadovoljstva pomjera se na analnu zonu. Fantazmi su u ranom uzrastu veoma intenzivni pa ih dijete ponekad ne razlikuje od stvarnosti. Boji se kazne sopstvene savjesti i gubitka roditeljske ljubavi. Po razvojnim teorijama, nakon Edipalnog perioda nastupa tzv. U toj dominaciji i razvoju koji iz takve situacije ishodi Doroti Dinerstin vidi temelje dvojnog morala u seksualnosti. Treba prepoznavati i prevazilaziti slijepo prihvatanje stereotipa. Mnogi to ne priznaju, ali su zapravo svi to nekad probali!

Razlog je vjerovatno u tome. Landis, Ovo neka. Naziv su dobili po boginji ljubavi Afroditi. Afroditin pandan u rimskoj mitologiji je Venera. Istina je, zapravo, da alkohol i droge smanjuju tzv. Zbog toga trpe odnosi sa voljenom osobom, a vremenom i izgled i kondicija. A to nikako ne stoji. Nije sramota biti seksualno iskusan, ali ni seksualno neiskusan.

To je, naprosto, samo stvar trenutnog stanja. Ove fotografije izazvale su brojne reakcije. Uglavnom se javljaju u adolescenciji i prestaju sa stupanjem u redovne seksualne odnose. Nekada je dah uzbudljiviji od najtananijeg dodira. Sve je igra, to jest seks. Mada, nije na odmet pitati voljenu osobu da li je to — to. Svaki par treba da ostane u predigri onoliko koliko to oboma odgovara. Masturbacija neke osobe kada je sama nije seksualni odnos: za odnos je potrebno dvoje, dvije ili dvojica.

Kako god, jedna. Seks i emocije Seks sa sobom uvijek nosi i dozu emocija. Time bi na gubitku bilo tvoje i emocionalno i. Daj svoj maksimum. I koristi kondom! Da li je to osoba sa kojom si? Sve ovo zahtijeva vrijeme.

Jer, predigra je jedno, ali milovanje u zamjenu za seks usljed nespremnosti partnera nije predigra, niti uvod u seks na mala vrata!

Ali, cilj je ipak zadovoljstvo, a ne penetracija Ali — ne mora. To ni u kom. Uzroci su trema i strah. Dakle, ovo. Ovaj problem se redovno javlja kod onih koji koriste droge i alkohol. Neki se u takvim situacijama stide. To je trenutak kada osoba. Ejakulacija predstavlja izbacivanje sperme iz penisa.

Orgazam je jedna od faza seksualne aktivnosti, bilo da se radi o seksualnom odnosu ili da osoba sama masturbira. Seksualni ciklus. Naime, u U suprotnom, nijedna silovana djevojka nikada ne bi ostala trudna, zar ne?!

Sredinom Sasvim razumljivo. Samo aktivnim. Treba, dakle, postavljati pitanja i testirati svoje ideje! Ljubavni par sebi treba da dozvoli. Ovo je dobra prilika da razbijemo tu predrasudu. Orgazam u prosjeku traje sekundi. Ovo je ideal mnogih ljubavnih parova. Ono zahtijeva uigranost partnera, dobro poznavanje jedno drugog kao i visok stepen kontrole tokom seksualne aktivnosti. Nepostizanje orgazma kod djevojaka prethodno je opisano.